Odlazak u Izrael na showcase pozorišta za decu i mlade bio je višestruko značajno iskustvo,ne samo zbog upoznavanja Izraelskog viđenja pozorišta za mladu publiku, već i zbog susreta i jako dragocenih koktakata koje smo napravili sa ostalim internacionalnim gostima, a bilo ih je iz preko dvadeset zemalja.
Ono što treba podvući je neverovatno dobra organizacija, ali i veliki entuzijazam među pozorišnim umetnicima – stiče se utisak da u Izraelu ne postoji tendencija da se pozorište za decu smatra nižom vrstom pozorišta, tezgom ili odskočnom daskom – ljudi kojima je ovo osnovno opredeljenje rade to posvećeno do kraja, sa velikim poštovanjem prema svojoj publici. Domaćini su nam naglasili da program showcase-a nije sastavljen od najboljih predstava, već su se trudili da nam pruže što širi uvid u ono što se tamo radi, tako da smo imali priliku da pogledamo različite forme – strorytelling, lutkarsko pozorište, baby pozorište, plesno pozorište, sand up-ove… Naravno, neke od predstava su i kombinacija navedenih formi (nekad veštije a nekad manje vešto sprovedena), a mnoge se koriste apstraktnim predmetima, uvođeći slobodnu asocijaciju u svoj pozorišni jezik.
Predstave “Something Wonderful is About to Happen”, “Cubes” i “The Silver” koriste se animacijom predmeta (često upravo onih za svakodnevnu upotrebu), razvijajući na taj način maštu svoje mlade publike, i uvodeći mogućnosti primanja utisaka na podsvesnom nivou, izjednačavajući značaj svesnog i nesvesnog u percepciji jednog umetničkog dela.Veliki broj predstava (The Neighbours) ne počiva na unapred napisanom tekstu, već je on razvijen kroz radionice. Upotreba vizuelnih medija u pozorišne svrhe najbolje je iskorišćena u predstavi “Dummi and Dumma”, koja odiše vrlo smelim humorom, montipajtonovskog ili southparkovskog tipa. Kad se sve ovo poslaže, jasno je u kolikoj prednosti je mlada Izraelska publika u pogledu razvijanja mašte i omogućavanja da pozorište prihvate kao polje potpuno otvoreno za istraživanje i stvaranje.
Takođe, pažnju nam je privukla jevrejsko-palestinska saradnja, i ona je dobar primer za to da je umetnost najbolje oruđe za prevazilaženje verskih, nacionalnih, političkih i svih drugih vrsta netrpeljivosti.Interesantno je napomenuti da su sve svi internacionalni gosti, bez obzira na međusobne razlike u jeziku, kulturi, veroispovesti, životnoj filozofiji, bez obzira na sve individualne razlike, složili oko nekoliko najboljih predstava u celini. To su bile “A Touch of Light”, predivan storytelling o Luju Braju, izumitelju Brajeve azbuke, “Little Amadeus”, lutkarski storytelling o detinjstvu Volfganga Amadeus Mocarta, koju je naša publika imala sreće da vidi na TIBA Festivalu, i “The Derby”, plesna predstava u kojoj mlade plesačice igraju fudbalere, predstava koja se ne zaustavlja na vešto izvedenom plesu i dobroj koreografiji, već se slobodno može reći da su mlade plesačice napravile nekoliko ozbiljnih studija karaktera. Ove jednoglasno najbolje predstave, dokaz su da “lepota nije uvek u pogledu posmatrača”, već da postoje neke univerzalne vrednosti koje čine umetnički kvalitet.
Milena Depolo
Mila Manojlović
Na slici su Milena Depolo, dramaturškinja i član IO ASSITEJa Srbije i Mila Manojlović, glumica i član ASSITEJa Srbije sa Sorenom Valente Orensenom, rediteljem, direktorom danskog pozorišta "Batida", dugogodišnjim prijateljem ASSITEJa Srbije i saradnikom na zajedničkom projektu ASSITEJa Srbije, Danske i Turske "Miracle".