Odluke komisija imenovanih od strane Ministarstva kulture o raspodeli sredstava za finansiranje i sufinasiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva za 2016. godinu objavljene u maju mesecu tekuce godine, izazvale su burne reakcije medju akterima umetnicke scene u Srbiji. Nizu reakcija razlicitih udruzenja i organizacija koje iskazuju snazan protest umetnika protiv daljeg urusavanja kulture u Srbiji koja je vec na klimavim nogama, pridruzuje se i ASITEZ Srbije svojim saopstenjem za javnost.
Smatramo da raspodela ne malih iznosa sredstava i podrska samo nekolicini izabranih pretpostavlja u buducnosti jednu uniformisanu, upeglanu, mlitavu i neinventivnu scenu. Pitamo se kome je i zbog cega stalo do umrvljavanja raznolikosti umetnicke scene bez prisustva niza istrazivackih, inovativnih, pulsirajucih i u vremenu u kojem zivimo aktuelnih bliskih scenskih i performativnih dogadjaja.
ASSITEJ (ASITEZ) Srbija
Udruzenje za razvoj pozorista za decu i mlade
Reakcija povodom rezultata Konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti scenskog stvaralastva i interpretacija
Iako smo smo svesni da ovakva javna saopštenja u našoj sredini gotovo uvek ostaju bez adekvatne (a cesto i bilo kakve) reakcije onih kojima su upucena, smatramo da smo duzni da se oglasimo povodom objavljenih rezultata Konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti scenskog stvaralaštva i interpretacija koji je Ministarstvo za kulturu i informisanje raspisalo u 2016. godini. Ako ni zbog cega drugog, onda bar zbog toga da bi u budućnosti ostao nekakav pisan trag o protestu ne tako male grupe stvaralaca zbog pravca u kome se krece naša kultura. O nedostatku bilo kakve kulturne politike. O nepoznavanju osnovnih prilika u kojima se naša profesija nalazi.
Nemamo nameru da dovodimo u pitanje kvalitet projekata koji sredstva dobili, ali ne mozemo da ne uocimo da je ovakvim izborom nedopustivo velikom broju organizacija i umetnika u potpunosti ukinuto pravo na rad. Kultura u kojoj se ne cuje mnostvo razlicitih glasova, ne vidi mnoštvo razlicitih poetika, koja je zatvorena za mlade stvaraoce, takva kultura samu sebe ozbiljno dovodi u pitanje.
Preispitacemo kriterijume kojima se komisija rukovodila pri donošenju odluka. Oni se odnose na
1) prepoznatljivost projekata na republickom nivou
2) njihov znacaj za promociju srpske kulture van granica zemlje.
S obzirom na objavljene rezultate, imamo osnovanu sumnju da se komisija rukovodila navedenim kriterijumima, i samim tim, sumnje u njen profesionalan rad.
Kada je rec o promociji srpske kulture van granica, komisija bi morala da zna da je ASSITEJ Srbija jedna od retkih organizacija koja, samim tim što je deo velike internacionalne mreze ali i zbog velikog licnog angazmana clanova koji je predstavljaju na najvišem nivou, kontinuirano radi na povecavanju prepoznatljivosti domacih stvaralaca van granica, te da je nemali broj umetnika i projekata doziveo velika priznanja širom sveta zahvaljujuci velikim delom aktivnostima i zalaganjem nacionalne sekcije asocijacije. Konkretno, ovim rezultatima onemogućeno je Srbiji da bude centar okupljanja regionalnih predstavnika ASSITEJ mreze, i time joj uskracena mogucnost da se pozicionira kao centar pozorišnog stvaralaštva za decu i mlade u regionu. Kao i mnogo puta do sada, dogodice se da dobru ideju koja je nastala u našoj sredini, neko drugi prepozna i višestruko iskoristi, jer naše vlastito okruzenje nije imalo sluha za nju.
Što se tice znacaja koji projekat ima na republickom nivou, u kulturnoj sredini koja je za nekoliko decenija proizvela samo tri ili cetiri znacajna dramska pisca, smatramo da je neophodno postojanje veceg broja programa koji doprinose razvoju dramskog pisanja. Dramska baština je nešto što ostaje iza nas, a uz ovakvu kulturnu politiku, bojimo se da ce iza nas veoma malo toga ostati. Zbog toga je najambiciozniji projekat za koji smo konkurisali upravo bijenalni konkurs za savremeni pozorišni komad za decu i mlade. Dosadašnja dva konkursa, i naš celokupan rad na promociji dramskog stvaralaštva koji se prepoznaje kao primer dobre prakse u medjunarodnoj zajednici, vec pokazuju znacajne rezultate, pa se neki od komada koji su svoju prvu afirmaciju doziveli kroz rad ASSITEJ-a, sada izvode na domacim i regionalnim scenama, a neki su objavljeni u evropskim edicijama dramskog stvaralaštva za decu i mlade. Pored toga, na ovaj nacin nastaje sve veca, znacajnija, ozbiljnija dramska literatura koja jednog dana treba da ostane baština. Rezultatima ovog konkursa i to je dovedeno u pitanje.
Rezultati i dometi koje je ostvarila naša organizacija dostupni su na uvid, i oni najbolje govore o našem radu. Ipak se nadamo da Ministarstvo kulture i informisanja ovog puta nece ignorisati ovaj i ostale pozive na preispitivanje profesionalnog rada svojih komisija, te da ce ova saopštenja naše kulturne javnosti biti pocetak dijaloga koji ce doprineti stvaranju bolje klime za rad u kulturi. Identitet naše zemlje vec suviše dugo stvaraju politicari, trenutak je da kultura ponovo dobije tu ulogu koja joj pripada.
U Beogradu,
17.maja 2016.
Za ASSITEJ Srbije
Diana Krzanic Tepavac, predsednica ASSITEJ Srbije i clanica Izvršnog odbora ASSITEJ International
Milena Depolo, clanica Izvršnog odbora ASSITEJ Srbije
Minja Bogavac , clanica Izvršnog odbora ASSITEJ Srbije
Slavica Vucetic, clanica Izvršnog odbora ASSITEJ Srbije
Damjan Kecojevic, clan Izvršnog odbora ASSITEJ Srbije