Povedite dete u pozorište još danas! Ili Dovedite pozorište do deteta? Jesu li to dvoje jednako validni? Ove godine imamo dvojicu autora poruka povodom svetskog dana – jedan je iz SAD, a drugi iz Sirije – koji predstavljaju ova dva gledišta i to iz dve radikalno različite stvarnosti.
#Povedi dete u pozorište bio je naš skupni poklič još od 2012. godine, od kad slavimo Svetski dan pozorišta za decu i mlade svakog 20. marta i iznova potvrdjujemo posvećenost pravu svakog deteta na umetnička iskustva stvorena naročito za njega. Ove godine bih želela da istaknem da je obrnuti slučaj često još više opravdan i jednako važan.
Kad uzmemo u obzir milione dece koji ne žive u blizini neke pozorišne zgrade (naročito ne neke koja je projektovana za njih i njihove potrebe), moramo, kao umetnici, da proširimo svoju ideju o tome šta pozorište može da bude ako istinski verujemo u umetnost kao osnovno ljudsko pravo. Naravno, ova ideja nije nova u istoriji pozorišta, ali nekako razlika izmedju formalnog i neformalnog i dalje kao da preovladjuje u našim sistemima vrednosti i našim pojmovima kvaliteta kad govorimo o pozorištu za mladu publiku.
Gruba magija koja može da preobrati prašnjavo igralište, ili opštinsku salu, učionicu ili izbeglički smeštaj često je ono što je najpotrebnije – ne samo zato što je praktičnije i ekonomičnije da se susret s decom dogodi u njihovom svakodnevom okruženju, nego, na dubljem nivou, zato što to JESTE magija.
U pozorištu je uvek reč o transformaciji. Jedinstvena je njegova moć da prostor koji je običan ili čak prostor krize preobrazi u mesto gde se aktivira mašta i otvaraju neočekivane mogućnosti. Ono nam pruža trenutak u kome deca mogu da iskuse snažnu društvenu promenu na delu. Tu ona mogu da vide da je promena moguća. Da magija može da nastane iz svakodnevnog. Da radost može da se nadje čak i u najsiromašnijim prostorima. Kvalitet pozorišnog iskustva koji ostvaruje ovo čudo nije manje od onog koji nam omogućava da poletimo u specijalno osmišljenoj čauri, gde su nam tehnologija i dizajn u potpunosti na raspolaganju.
Naravno, ni jednog trenutka ne poričemo naročito iskustvo karakteristično za odgovarajući pozorišni prostor. Ali, za decu koja preživljavaju svakodnevne napade života u ratnoj zoni, za decu u zabačenim selima, za decu koja žive u siromaštvu u centru grada, moraju postojati i druge opcije. A ova vrsta preobražaja može da napravi duboku razliku vezanu za njihovo iskustvo sveta.
Kao pozorišni profesionalci usredsredjeni na inovativnu praksu u pozorištu za mlade, svi moramo da se upitamo kako pozorište može da donese istinski transformativna iskustva – gde god da nadje svoju publiku – i da ih pretvori u stvarnost.
Stoga, hajde da zajedno radimo na tome da 2018. godine Povedemo dete u pozorište... i dovedemo pozorište detetu.
*sa engleskog prevela Marija Stojanović