Pozorište je i dalje jedan od najboljih načina da se izrazite, kao i ogledalo koje ljudima pokazuje šta je u našem svetu dobro, a šta ne, scena je prostor gde možete da stvorite svoj svet, gde možete da osetite kako vaši snovi oživljavaju. Deca s kojom sam ja radio umela su da nam pokažu svoju prošlost i budućnost kakvu žele kroz komad koji su napisala i izvela, a uspela su da utiču na emocije gledalaca i da im pruže priliku da prožive ono što je za tu decu stvarno, jer zapravo ona nisu glumila, pokazivala su svoja osećanja i svoju stvarnost kroz malo umetnosti.
Mohamad Al Džunde, iz Sirije, osvojio je 2017. godine Međunarodnu nagradu za prava dece koju dodeljuje Fondacija Kids Rights. Ima 17 godina. Ovo je njegova priča, kako je navedena na sajtu KidsRights.
'Mohamad je odrastao u Siriji, ali je izbegao u Liban kad je kod kuće postalo previše opasno. Kao i hiljade druge dece izbeglica u zemlji, nije mogao da ide u školu, pa je odlučio da uradi nešto za decu koja su u istoj situaciji. Uprkos teškim okolnostima u kojima je živeo, Mohamad je sagradio školu u izbegličkom logoru. Već sa 12 godina držao je časove matematike i fotografije. Sada dve stotine dece tu ostvaruju svoje pravo na obrazovanje. Mohamad pomaže deci da se oporave, da uče i zabavljaju se uz igre i fotografiju. On je prirodno obdaren pripovedač i podiže svest o izazovima s kojima se suočavaju deca izbeglice, tako što njihove priče donosi pred širu publiku.'
* sa engleskog prevela Marija Stojanović