Na prvom FAS-u imali smo priliku i zadovoljstvo da pogledamo devet predstava za decu i mlade, produkcije institucionalnih i vaninstitucionalnih organizacija koje su članovi ASSITEJ-a Srbije, iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Zadovoljstvo pomenuto u prvoj rečenici nije samo floskula i kurtoazija, već je žiri utvrdio i tokom svojih razgovora više puta podvukao da, nakon predstava prikazanih na FAS-u, možemo da kažemo da imamo sve preduslove da naše pozorište za decu i mlade bude prepoznatljivo i kvalitetno u svim svojim segmentima. Gledali smo devet predstava nastalih u različitim produkcijiskim modelima, različitih izvođačkih formi, umetničkih poetika, različitih sadržaja i pozorišnih jezika, različitih sredstava komunikacije sa publikom, namenjenih različitim uzrasnim grupama, i žiri se složio da je neophodno da pomenemo svih devet. Tokom tri dana festivala videli smo:
- izuzetno nežnu i komunikativnu dramsku predstavu, intimistički stroliteling Pozorišta Boško Buha „Pitam se, pitam, koliko sam bitan“
- začudnu, apstraktnu, nelinearnu, a opet publici veoma blisku priču o svetu ideja, lutkarsku predstavu „Vanja“ Pozorišta za decu Kragujevac
- angažovanu brehtovsku dekonstrukciju epske narodne poezije koja na komunikativan način preispituje uvrežene ideološke matrice, „Ženidbu Dušanovu“ Umetničke grupe Hop.La! iz Beograda
- urnebesnu komediju o Pozorištu i njegovoj „nestašnoj“ prirodi, dramsku predstavu „Luda noć u pozorištu“, Pozorišta Čarapa iz Beograda
- zabavan, komunikativan i vešt spoj dramskog pozorišta na kakvo je mala i mlada publika navikla sa savremenim plesom, „Carevo novo odelo“ Bitef teatra – Bitef dens kompanije iz Beograda
- snažnu i slojevitu japansku bajku, organski spoj visokoestetizovane režije, koreografije i muzike, delo vrlo mladih autora, predstavu „Legenda o mesečevoj princezi“, Pozorišta lutaka Niš
- autorsku adaptaciju romana Džeka Londona „Zov divljine“, kompoziciju za šest glumaca, jednog bubnjara, deset mikrofona, četiri psa i jednog jelena, „Na vukovom tragu“Pozorišta mladih, Novi Sad
- šarenu, zabavnu, duhovitu, vizuelno zanimljivu lutkarsku bajku, predstavu „Mesingani konj“ Pozorišta lutaka Pinokio
- plod istraživanja i zajedničkog rada koreografa i grupe devojčica - plesačica, izuzetan primer participativnog pristupa u radu sa decom, plesni performans „Ispod površine“, Stanice - Servisa za savremeni ples iz Beograda.
Prilikom donošenja odluke žiri je imao u vidu kriterijume ustanovljene na prvom susretu – umetničke ciljeve i domete predstava i njihovih pozorišta ili kompanija, dramski tekst ili predložak i njegovu inscenaciju (režiju, svetlo, muziku, dekor, kostime, koreografiju), izvedbu odnosno veštinu izvođača i njihovo osećanje za komunikaciju sa publikom, estetske i etičke vrednosti koje predstava donosi. Segmet na koji je posebno obraćena pažnja je odnos prema publici – da li je ona ozbiljno shvaćena, da li joj se predstava obraća sa uvažavanjem i da li joj nudi nešto više od puke zabave. Nakon višečasovnih razgovora i analiza svake predstave, stručni žiri je doneo sledeću odluku:
Nagradu za najbolju predstavu za decu i mlade ravnopravno dele predstave „Pitam se, pitam, koliko sam bitan“ Pozorišta Boško Buha i „Na vukovom tragu“ Pozorišta mladih, Novi Sad. „Pitam se, pitam, koliko sam bitan“ je nežan, duhovit, uzbudljiv storiteling koji postavlja pitanja neuobičajena za pozorište za decu i mlade. Tekst, režija, glumačka izvedba, scenski pokret, muzika i vizuelni identitet predstave funkcionišu kao organska celina, i donose značajnu priču o identitetu, porodici, prijateljstvu, uspehu, pripadanju... Ističemo značaj ovakvog repertoarskog poteza Pozorišta Boško Buha, za koje je ova predstava svakako iskorak, ali istovremeno i prirodan izbor jer na repertoaru jedne od najvećih kuća za decu i mlade osim inscenacija bajki i klasika za decu, svoje mesto treba da nađe i savremena literatura namenjena ovoj ciljnoj grupi.
„Na vukovom tragu“ Pozorišta mladih Novi Sad je predstava visokih umetničkih dostignuća na svim planovima. Iako se smatra literaturom za decu, ova priča Džeka Londona u postavci Jakuba Maksimova i izvedbi sjajnog ansambla Pozorišta mladih umnogome prevazilazi te okvire, ipredstavlja izuzetno snažan i nesvakidašnji estetski i emotivni doživljaj. Minuciozo vođene, sa pažnjom kreirane lutke, muzika, zvukovi i šumovi koji se stvaraju pred očima publike, slike koje nastaju u sadejstvu glumaca, žive muzike i i svih vizuelnih komponenata predstave, ostavljaju bez daha mlade gledaoce, ali i one mnogo starije. Da bi se dobila predstava ovakvog kvaliteta, svi glumci moraju da funkcionišu kao jedan, da budu potpuno u službi priče, a ne da traže prostor za solo deonice, što glumci Pozorišta mladih čine iz predstave i predstavu i dokazuju da su ansambl vredan svake pažnje i priznanja.
Stručni žiri posebno ističe kao vrednu nameru ovog festivala da uključivanjem pedagoga u festival, kroz Žiri pedagoga, uputi na praksu bliskog profesionalnog povezivanja i saradnje pozorišta i obrazovnog sektora, vrtića i škola, kako bi naša deca dobila najbolje od oba sveta koja su njima namenjena.
Na kraju, žiri iskreno čestita svim učesnicima, ali i kreatorima i organizatorima prvog FAS-a, uz želju da Festival traje dugo, i da iz godine u godinu ima sve više učesnika, publike, ali i pratećih programa za koji znamo da ASSITEJ Srbija ima mnogo ideja.