Od događaja u jesen 2014. izdvajamo
Ekologije duše, umetnost u zatvorenim ustanovama, pojam granice na različite načine, to su teme o kojima se promišljalo ove jeseni u delu umetničke populacije u pozorištu, naročito one koja se bavi mladima.
Zanimljivo je na koje sve načine pozorišni delatnici u Srbiji uprkos veoma složenim društveno ekonomskim uslovima uspevaju da uspostavljaju nove prakse. Iako se srazmerno količini problema i potreba odvija nedovoljno brzo i bez sistemske podrške, proces kojim umetnici utiču na promenu svesti o značaju, značenju i različitim načinima učešća izvođačkih umetnosti u oblastima kulture, obrazovanja, brige i rada sa decom i mladima je vidljivo prisutan i veoma polagano ali konstatno raste broj onih koji se zalažu i primenjuju u svom radu principe pozorišne umetnosti.
Od 4 festivala koji su podržani od strane ASITEJ Srbije kao njeni članovi, u ovoj godini održana su samo 2 : Internacionalni TIBA festival i regionalni Pozorište Zvezdarište nisu doživela svoje ovogodišnja izdanja. Usled izuzetno teške finansijske situacije i smanje iznosa subvencija koje su dovoljne tek da pokriju osnovnih troškova i plata zaposlenih u pozorištima osnovanih od države, najvažnija dečja pozorišta morala da odustanu od uobičajenog broja premijera na godišnjem nivou pa je svaka premijera ravna podvigu. Vaninstitucionalna pozorišta i pozorišne grupe se suočavaju sa dodatnim novim zakonskim odredbama koje otežavaju pristup školi, a škola ima nove mere koje otežavaju organizovan odlazak van škole na kulturne programe. U društvu u kome još uvek nije izgrađen drugačiji okvir za delovanje u kulturi, teško je stvarati kontinuitet i ostvarivati značajnije pomake na duge staze.
Ipak, na ovim prostorima uvek je bilo izvanrednih i progresivnih umetnika pojedinaca i kvalitetnih umetnički vrednih poduhvata koji su iskakali iz uhodanog toka i institucionalne pozorišne scene. Posebno je značajna svest i upornost pojedinih umetnika koji se obraćaju mladoj publici obzirom da se radi o osetljivoj populaciji i umetničkom angažmanu koji se u mnogim sredinama neadekvatno ceni pa to zahteva dodatni veliki napor i zaslužuje podstrek svake vrste. Zato ovde želimo da istaknemo tri događaja za koja su zaslužna tri člana ASSITEJ Srbije: Sanja Krsmanović Tasić (Mater Terra), Aleksandra Jelić (Parola)i Boris Čakširan (Off Frame).
Nulti festival Mater Terra koji je idejno osmislila i pokrenula Sanja Krsmanović Tasić okupio je dramske grupe koje rade u školama i koriste se dramskim tehnikama i odmah izazvao veliko interesovanje. “Ekologija duše” je nova kovanica , koja, za tim koji je organizovao Festival Mater Terra, podrazumeva zdrave I razvijene međuljudske odnose, otvorenost I prihvatanje drugog I drugačijeg, razvijanje empatije I aktiviranje solidarnosti I podrške. Festival nije kompetitivan već je zamišljen kao mesto podrške i razmene dramskih grupa i studija, mesto gde se mogu dobiti stručni saveti i razmeniti iskustva sa drugim
grupama I školama.Festival je realizovan u koprodukciji DAH Teatra Centra za pozorišna istraživanja i CEDEUM-a, Centra za dramu u edukaciji i umetnosti a kao stručni tim podršku su dali Ljubica Beljanski Ristić, Diana Kržanić Tepavac i Boris Čakširan.
“Iz svake nemogućnosti rađa se neka nova mogućnost” kaže Aleksandra Jelić, Izvršna direktorka ApsArta & Apsart Pozporišta zajednice govoreći na otvaranju konferencije "IMAM LI PRAVO NA UMETNOST? (DO I HAVE THE RIGHT TO ART? )
Kakva je veza između lične i kreativne slobode? Da li gubitak slobode kretanja znači i gubitak prava na stvaranje? Zašto su umetnici tako često zavirivali iza zidova a oni iza zidova tako često pribegavali umetnosti kao sredstvu oslobađanja? Ovim pitanjima kao i pokušajem da odgovori na neka od njih bavio se evropski projekat PAROL! koji je sproveden u 5 evropskih država a u Srbiji u Beogradu u novembru završen Konferencijom koju je organizovala ApsArt organizacija .Ova organizacija pomoviše i edukuje o mogućnostima pozorišta u radu sa osetljivim, depriviranim i marginalizovanim, grupama dece svih starosnih grupa i mladih. Njen tvorac, neumorna aktivitskinja i praktičarka Aleksandra Jelić okupila je predstavnike različitih sektora , umetnike, organizacije koje se zalažu za ljudska prava, civilnog sektora, korisnke zatvorenih institucija na konferenciji kako bi zajedno ukrstiti iskustva, osvetliti prepreke/probleme i probali zajedno da nađu predloge za neka rešenja kroja će osigurati pristup umetnost i uvođenju umetničkih disciplina i kreativnih procesa u rad sa osetljivim grupama, u institucije kao što su zatvori, domovi, prihvatilišta, zavodi, bolnice, dnevni centri... To je bila jedinstvena prilika za razmenu mišljenja u oblasti koja je u našoj zemlji još uvek ne dovoljno razvijena, prepoznata i podržana.
Pomenimo još i FESTIVAL BEZ OKVIRA 2014 , regionalnog karaktera i socijalno angažovanog pozorišta koji se održao 4 put. Festival okuplja autore i organizacije koje promovišu uključivanje onih koji su nekom socijalno kontekstu van priznatih i socijalno jednakih grupa i otvara poziv i daje podršku za njihovo angažovanje u pozorišni rad i izraz . Umetnički direktor festivala Boris Čakširan koga ASSITEJ zajednica prepoznaje po angažovanju u inkluzivnoj umetnosti i aktivnoj participaciji u IIAN ASITEŽ mreži, odabrao je za početak festivala komad “Dečak koji kaže da- dečak koji kaže ne” inspirisan klasičnom japanskom dramom “Taniko” (Ritual bacanja u dolinu), i komadom “Čovek koji kaže da/čovek koji kažene” Bertodla Brehta. Komad je na repertoaru Malog pozorišta Duško Radović , adaptirao ga je Milan Marković a reditelj ove predstave za decu je Anđelka Nikolić . U predstavi se preispituje hrabrost i smisao lične žrtve za viši cilj, postavlja pitanje da li je prava hrabrost suprotstaviti se starim pravilima i stavu većine? To je priča o tome da nikada ne postoji samo jedna mogućnost, nikada ne postoji samo jedan kraj a to je i dobra poruka kojom zaključujemo ovaj mali izveštaj o nekim zanimljivim i zbivanjima na pozorišnoj sceni za decu i mlade u Srbiji. Mi se nadamo da će ovakav stav i potreba da se iniciraju i pokreću istraživački projekti umesto da bude kao sada van glavnog toka, upravo predstavljati onaj pokretač koji uspeva da otvara nove vizure i utiče na promenu na bolje.
članak je objavljen na engleskom jeziku u decembarskom broju biltena međunarodnog ASSITEJ a br. 58