U duhu jubileja, šta je BITEF za BITEF Polifoniju?

U duhu jubileja, šta je BITEF za BITEF Polifoniju?

     Ovogodišnji Bitef predstavlja prostor sumiranja samopropitivanja i političnog pozicioniranja u okviru aktuelne promene geografske, drštveno-političke, kulturološke i ekonomske granice između Istoka i Zapada ka podeli između (rečima selektora Ivana Medenice) bogatog Severa i siromašnog Juga. Ovakva pitanja uvek vuku za sobom neiscrpne analize odnosa (i našeg, lokalnog, i šireg) društva prema Drugom, kao i odnos individue prema kolektivu, prema otvorenosti, prihvatanju različitosti, građanskoj slobodi, ravnopravnosti itd. Ovogodišnji Bitef sprovodiće autorefleksivno sumiranje sopstvenog identiteta, kao i do sada, nuđenjem novih pristupa, sadržaja, tema, formi, i žanrova u savremenim izvođačkim umetnostima, otvarajući i dalje mesta za nove susrete i dijaloge.

     Misija istraživanja novih pozorišnih tendencija negovala je i Bitef Polifonija tokom proteklih sedamnaest godina, pod koncepcijom i vizionarstvom Ljubice Beljanski Ristić - kako u kontekstu savremenog stvaralaštva i umetnosti, tako i u aktivističkim, obrazovno-razvojniim ili društveno participativnim praksama i kuturi zajedništva. Stremeći ka novim modelima produkcije i razmene znanja i rada, Bitef Polifonija takođe ove godine doživljava identitetsku promenu. Uvođenjem samoorganizovanog kolektiviteta (od sedam osoba) u svoj programski odbor tj. postavljanjem kontrapunkta glasova različitih iskustava i praksi, Polifonija se vraća onoj odavno zanemarenoj, propustljivoj i sinestezijskoj zoni teatra koja traga za delovanjem kroz javne društvene prakse i dijaloge (kroz horove, kolektivno sećanje bajki, čitanje fantastike, migracije, izražavanje emocija u javnom prostoru itd).

     U duhu sumiranja gde se do sada stiglo i kuda i kako nadalje ići, iako usmereni na  istrživanje različitih domena umetničkog rada i delovanja, i 50. Bitef i 17. Bitef Polifonija susreću se ove godine u istom prostoru autorefleksivnog propitivanja: Kako smo poverovali da nam zajedništvo više ne treba, a da razjedinjenost, otimanje od drugih ili poništavanje drugih oko nas, imaju privlačnost i predstavljaju vrhunac potvrde našeg društvenog postojanja?

Igor Koruga za "Danas", 21. septembar 2016.