ITYARN International Theatre for Young Audience Research Network http://www.ityarn.org/– mreža koju je pre osam godina pokrenula nekolicina univerzitetskih profesora sa namerom da praksu u pozorištu za decu i mlade potkrepljuje, prati, proverava i proučava u teoretskim i istraživačkim radovima. Njeno osnivanje i rad od samog početka podržava ASSITEJ uvrštavajući je u svoj program velikih svetskih događaja. Iskoristivši mogućnost koju nudi promena Statuta u vezi sticanja članstva i u vezi sa tim novine uvedene u nameri da se asocijacija otvori i modernizuje, ITYARN mreža je nedavno postala član ASSITEJ međunarodne asocijacije.
Prvi zvaničan program ITYARN-a u ovom novom statusu, organizovan je u Hildeshajmu, univerzitetskom gradu u Nemačkoj gde se od 21. do 23. aprila 2013. godine održao simpozijum "Art meets research - Concepts, Contexts & Methods in Theatre for Young Audience". Ljubaznošću domaćina profesorke Gesche Warteman koja je istovremeno i presedavajuća ITYARN, uz studente Univerziteta u Medisonu - Viskonsin, vođene od strane profesorke Manon van den Water i studente domaćina Univerziteta u Hildesheimu, ovom skupu je prisustvovala i Tatjana Nikolić, organizator u ASSITEJ Srbija i studentkinja završne godine menadžmenta u kulturi i pozorišne produkcije na FDU. O tome više možete saznati iz njenog izveštaja koji sledi.
"Art meets research - Concepts, Contexts & Methods in Theatre for Young Audience"
ITYARN Simpozium, 21.-23. April 2013, Hileshaim, Nemačka
“Simpozijum su otvorili i na njemu govorili neki od eksperata i praktičara u oblasti pozorišta za decu i mlade poput Wolfganga Schneidera, Sibile Peters, Stefana Fischer-Felsa, profesorki van de Water i Warteman, ali takođe su na njemu izlagali i neki, uglavnom mladi, naučnici i istraživači, svako sa svojom specifičnom temom i inovativnim pristupom. Neka od izlaganja bavila su se analizom dramskih struktura u pozorištu za mladu publiku (dr. Iva Grujić, Hrvatska), pozorišnim programima za bebe (Ben Fletcher - Watson, Škotska), odnosom pozorišta i filozofije namenjene mladima (Gilles Abel, Belgija), potragom za razlozima odbijanja praktičara da sarađuju sa teoretičarima i obaziru se na teoriju (Karian Schuitema, UK - prvi doktor nauka iz oblasti pozorišta za decu i mlade u UK) i drugi.
Osim teoretskih izlaganja, simpozijum su činila i jedna debata praktičara, dve predstave i dve radne grupe. Predstave na koje smo povedeni bile su, prva: performans studentkinja završnih godina na scenskim umetnostima i kulturnim studijama Univerziteta u Hildesheimu, namenjene maloj deci predškolskog uzrasta, a na temu putovanja; i druga: profesionalna dramska predstava za tinejdžere sa elementima muzičkog izvođenja uživo, koja se bavima temama alkoholizma u porodici i maloletničke neželjene trudnoće, nezdravog porodičnog života i slično. Posle obe predstave organizovani su razgovori gde su učesnici simpozijuma pokušali da saznaju više i o procesu rada, ali i o motivima i uobičajenim reakcijama ciljane publike.
Radne grupe bile su posebna forma primenjena na ovom simpozijumu, mladi doktoranti i istraživači međusobno su jedni drugima na manjim tematski određenim skupovima koji su se održavali istovremeno, postavljali pitanja o već pročitanim radovima i pomagali da ovi radovi budu što sveobuhvatniji, potpuniji i relevantniji u svom finalnom obliku. Moje učešće bilo je vezano za radnu grupu u kojoj su doktoranti iz Sjedinjenih država i Nemačke razgovarali o njihovim radovima koji se odnose na ulogu suvenira u pozorišnom iskustvu, iskustvo primene teoretskih pretpostavki u praktičnom pozorišnom izvođenju, sceničnost virtuelnih igara i prenošenju takvog iskustva mladih u pozorišni prostor i čin, međunarodnoj saradnji u oblasti pozorišta za decu i o irskom omladinskom pozorištu koje se uspešno bavilo ekonomskom krizom i problemima.
Veliki broj tema koje je ova radna grupa pokrenula, sticanje uvida u aktuelna interesovanja istraživača širom sveta, pristupe, teme i teorijske postavke svakako je bilo značajno akademsko iskustvo. Ne manje važno je bilo stvaranje kontakata sa kolegama iz drugih zemalja. Nadam se da ćemo sve ovo imati prilike da iskoristimo na najbolji način.
